<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Македонида</title>
	<atom:link href="http://www.makedonida.arheo.com.mk/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk</link>
	<description>Здружение за валоризација, популаризација и педагогија на културното наследство</description>
	<lastBuildDate>Fri, 11 May 2012 06:47:50 +0000</lastBuildDate>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
	<generator>http://wordpress.org/?v=3.3.2</generator>
		<item>
		<title>Зачувување на светото културно наследство на Република Македонија</title>
		<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2012/05/11/preserving-the-sacred-cultural-heritage-from-macedonia/</link>
		<comments>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2012/05/11/preserving-the-sacred-cultural-heritage-from-macedonia/#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 11 May 2012 06:47:50 +0000</pubDate>
		<dc:creator>admin</dc:creator>
				<category><![CDATA[Архитектура]]></category>
		<category><![CDATA[Едукација]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Културно наследство]]></category>
		<category><![CDATA[Настани]]></category>
		<category><![CDATA[Општество]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.makedonida.arheo.com.mk/?p=137</guid>
		<description><![CDATA[]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2012%2F05%2F11%2Fpreserving-the-sacred-cultural-heritage-from-macedonia%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2012%2F05%2F11%2Fpreserving-the-sacred-cultural-heritage-from-macedonia%2F&amp;style=normal&amp;b=2" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://i253.photobucket.com/albums/hh42/Milozvucna/POKANA.jpg" alt="" width="640" height="670" /></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2012/05/11/preserving-the-sacred-cultural-heritage-from-macedonia/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Презентација на нашиот документарец во Ballroom во Чикаго</title>
		<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2012/04/04/macedonida-documentary-in-chicago/</link>
		<comments>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2012/04/04/macedonida-documentary-in-chicago/#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 04 Apr 2012 11:02:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>admin</dc:creator>
				<category><![CDATA[Едукација]]></category>
		<category><![CDATA[Културно наследство]]></category>
		<category><![CDATA[Настани]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.makedonida.arheo.com.mk/?p=130</guid>
		<description><![CDATA[Документарецот ”Сочувување на светото културно наследство” кој НВО Македонида во сопствена продукција го реализираше во 2011 година, ќе биде презентиран во фамозната Ballroom во уметничката галерија во Чикаго.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2012%2F04%2F04%2Fmacedonida-documentary-in-chicago%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2012%2F04%2F04%2Fmacedonida-documentary-in-chicago%2F&amp;style=normal&amp;b=2" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p style="text-align: justify;"><a href="http://www.makedonida.arheo.com.mk/2012/03/28/archaeological-documentary-film-festival-in-belgrad/">Документарецот</a> ”Сочувување на светото културно наследство” кој НВО Македонида во сопствена продукција го реализираше во 2011 година, ќе биде презентиран во фамозната Ballroom во уметничката галерија во Чикаго.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://i253.photobucket.com/albums/hh42/Milozvucna/HPRES-POSTER-Pance-Velkov--the-Ballroom-2012.jpg" alt="" width="550" height="716" /></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2012/04/04/macedonida-documentary-in-chicago/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Фестивал на археолошки филм во Белград</title>
		<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2012/03/28/archaeological-documentary-film-festival-in-belgrad/</link>
		<comments>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2012/03/28/archaeological-documentary-film-festival-in-belgrad/#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 28 Mar 2012 10:50:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>admin</dc:creator>
				<category><![CDATA[Архитектура]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Културно наследство]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.makedonida.arheo.com.mk/?p=128</guid>
		<description><![CDATA[Документарниот филм од Република Македонија насловен како ”Сочувување на светото културно наследство” во режија на Оливер Бранковиќ, а во продукцијата на нашата НВО Македонида, ќе биде прикажан на претстојниот Фестивал на археолошки филм во Белград. Македонида го реализираше овој проект во 2011 година во сопствена продукција на македонски и на англиски јазик, а во изминатиот период документарецот беше прикажан [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2012%2F03%2F28%2Farchaeological-documentary-film-festival-in-belgrad%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2012%2F03%2F28%2Farchaeological-documentary-film-festival-in-belgrad%2F&amp;style=normal&amp;b=2" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p style="text-align: justify;">Документарниот филм од Република Македонија насловен како ”Сочувување на светото културно наследство” во режија на Оливер Бранковиќ, а во продукцијата на нашата НВО <a href="http://www.makedonida.arheo.com.mk/">Македонида</a>, ќе биде прикажан на претстојниот <a href="http://www.narodnimuzej.rs/code/navigate.php?Id=398">Фестивал на археолошки филм во Белград</a>. Македонида го реализираше овој проект во 2011 година во сопствена продукција на македонски и на англиски јазик, а во изминатиот период документарецот беше прикажан и на неколку локални и национални телевизии.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="355"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/mXhMjmCEkjA&amp;rel=0"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/mXhMjmCEkjA&amp;rel=0" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="355"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2012/03/28/archaeological-documentary-film-festival-in-belgrad/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>SOS за византиските цркви во Македонија</title>
		<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/09/06/sos-for-byzantine-churches-in-macedonia/</link>
		<comments>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/09/06/sos-for-byzantine-churches-in-macedonia/#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 06 Sep 2010 20:09:22 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Pance Velkov</dc:creator>
				<category><![CDATA[Архитектура]]></category>
		<category><![CDATA[Културно наследство]]></category>
		<category><![CDATA[Општество]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.makedonida.arheo.com.mk/?p=124</guid>
		<description><![CDATA[Нашето највредно и најзначајно културно богатство –фреските во македонските средновековни цркви и манастири е сериозно загразено и му прети опасност од исчезнување. Веќе дваесет години во Република Македонија не е реализиран ниту еден успешен конзерваторски проект во нашите средновековни цркви. Конзервацијата на фреските во црквата Свети Горѓи во Старо Нагоричане од 14 век со цементен малтер [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F09%2F06%2Fsos-for-byzantine-churches-in-macedonia%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F09%2F06%2Fsos-for-byzantine-churches-in-macedonia%2F&amp;style=normal&amp;b=2" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p style="text-align: justify;"><strong>Нашето највредно и најзначајно културно богатство –фреските  во македонските средновековни цркви и манастири е сериозно загразено и му прети опасност од исчезнување.</strong></p>
<p style="text-align: justify;"><strong>Веќе дваесет години  во Република Македонија не е реализиран ниту еден успешен конзерваторски проект во нашите средновековни цркви.  Конзервацијата на фреските во црквата Свети Горѓи во Старо Нагоричане од 14 век со цементен малтер наместо да го стабилизира фрескоживописот дополнително го уништува и фреските во куполите се веќе сосема избледени.</strong></p>
<p style="text-align: justify;"><strong>За конзервација на  црквата Успение Богородичино во Трескавец со исклучителни фрески од 14 и 15 век Светскиот Фонд за Заштита на спомениците оп  Њујорк додели грант од 120 000 долари . Инвестираше и државата – но од тоа бериќет не виде   црквата и фреските до денешен ден не се конзервирани.</strong></p>
<p><strong>Ситуацијата е алармантна и во црквата од 17 век во Сливница  во Преспа  исто така поради лоша кознервација.</strong></p>
<p style="text-align: justify;"><strong>Дали нашите институции – национални конзерваторски центри  (а  ги има вкупно шест) ќе знаат и умеат да ги спасат фреските од   Света Богородица Перивлепта  во Охрид ?    Дали </strong><a href="http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=9310169114&amp;id=16&amp;prilog=0&amp;setIzdanie=22076"><strong>скапите  електромагнетни истражувања на теренот околу црквата кои сега ги изведува Управата за заштита на културно наследство</strong></a><strong> со помош на приватна фирма од Хрватска  е правото решение за да се спаси црквата ?</strong></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/09/06/sos-for-byzantine-churches-in-macedonia/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Увид во, и состојбата на архитектурата и фреско-живописот на средновеквновите цркви во Македонија</title>
		<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/09/03/insight-the-byzantine-architecture-and-fresco-painting-in-republic-of-macedonia/</link>
		<comments>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/09/03/insight-the-byzantine-architecture-and-fresco-painting-in-republic-of-macedonia/#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 03 Sep 2010 11:04:49 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Pance Velkov</dc:creator>
				<category><![CDATA[Архитектура]]></category>
		<category><![CDATA[Културно наследство]]></category>
		<category><![CDATA[Општество]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.makedonida.arheo.com.mk/?p=113</guid>
		<description><![CDATA[Во проектите за реализиција на Националната програма на Министерството за култура за 2011 година , а во рамките на годишната програма на Здружението на граѓани за презентација, валоризација и едукација на културното наследство &#8220;Македонидa &#8221; за 2010-2011 година прифатено е да се резлизира &#8220;Увид во, и состојбата на архитектурата и фреско-живописот на средновеквновите цркви во [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F09%2F03%2Finsight-the-byzantine-architecture-and-fresco-painting-in-republic-of-macedonia%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F09%2F03%2Finsight-the-byzantine-architecture-and-fresco-painting-in-republic-of-macedonia%2F&amp;style=normal&amp;b=2" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p style="text-align: justify;">Во проектите за  реализиција  на Националната програма на Министерството за култура за 2011 година , а во рамките на годишната програма  на Здружението на граѓани за  презентација, валоризација и едукација на културното наследство &#8220;Македонидa &#8221; за 2010-2011 година прифатено е да се резлизира &#8220;<strong>Увид во, и состојбата на архитектурата и фреско-живописот на средновеквновите цркви  во Македонија</strong>&#8220;. Во контекст на овој прокет од  15-19 септември  Македонија работно ќе ја посетата  експертите-конзерватори на културни споменици:</p>
<p style="text-align: justify;">1. Профессор<strong> Џоната Ризи </strong>(GIONATA RIZZI), Милано, Италија, архитект-конзерватор којшто е член  на бордот на Пол Гети Инсититутот од Лос Анѓелес, предава на програмата за заштита на споменици на културата во Универзитертот Пенсилванија во Филаделфија. Во својата кариера тој работел на конзервација  и реконструкција на Тианаку во Боливија , Херкуланум во Помпеја (проект којшто се уште трае), црквата Ерероук (Ерменија), Копан Пирамидите од Маја периодот во Мексико,  средновековни палати во Монца и Модена и многу други проекти &#8230;</p>
<p style="text-align: justify;">2. Фреско конзреваторот <strong>Вернер Шмид</strong> (Werner Schmit), специјалист за фреско-козервација од Германија, кој  живее 30 години во Рим. Тој е назначен ескперт на ,Меѓународниот центар за заштита на културното наследство на УНЕСКО  &#8211; <a href="http://www.iccrom.org/">ИКРОМ</a>, со седиште во Рим. Работел на многу значајни проекти за заштита на фрески на повеќе цркви во Италија , во Херкуланум , потоа на мозаици во Кипар, на мозаици на колекцијата на музјеот на Пол Гети во Лос Анѓелес. Одговорен е за тренинзите за фреско живопис од 1999 година и предавач на истите при <a href="http://www.iccrom.org/">ИКРОМ</a>, а предава и на други семинари&#8230;</p>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://i253.photobucket.com/albums/hh42/Milozvucna/perivlepata-10.jpg" alt="" width="430" height="574" /></p>
<p style="text-align: center;">оштетувања на северниот ѕид од Св. Богородица Перивлепта<br />
состојба &#8211; јуни 2010</p>
<p style="text-align: justify;">Ескпертите ќе ги  придружува  председателот на Македонида д-р Панче Велков  како ескперта  со меѓународна кариера, д-р на науки од градежништво и  менаџер  на проекти за конзервација и заштита, валоризација и презентација на културното наследство. Д-р Велков работел на кознервација на црквата во Радожда и во манастирот во Сливница  во Македонија, на згради од 19 век во Франција, Ница и заштита на традиционаланата архитектура на Мартиник.</p>
<p style="text-align: justify;">Експертите ќе бидат тука на 16, 17  и 18 септември и ќе направиме увид во Црквата Свети Богородица Перивлепта во Охрид, Свети Ѓорѓи во Старо Нагоричане и Марков Манстир , за да се видат од аспект на заштитата црквите коишто моментално имаат различни проблеми.</p>
<p style="text-align: justify;">Се надеваме дека валоризацијата и анализите од работната посета  на овие експерти од <a href="http://www.iccrom.org/">ИКРОМ</a> при УНЕСКО  ќе помогнат во понатамошните&#8221; заложби&#8221;при заштитата и конзервацијата, која ја има започнато Управата за заштита на културно наследство во склоп на нивните веќе предвидени проекти. Позади  овие  проекти стоиме ние како граѓанска  подршка со сето нашето досегашно искуство. Апелираме да се работи транспарентно со вистинска експертиза за правилни фезабилити студи, со кои според сите кртериуми треба да се заштити непроценливото византиско наследство во Република Македонија.</p>
<p style="text-align: justify;">Решавањето  на проблемот со досегашните оштетувања посебно  во црквите <strong>Св. Богордица Перивлепта</strong>, <strong>Св. Ѓорѓи во Старо Нагоричане</strong>, и <strong>Успение Богородичино во манастирот Трескавец</strong> е цивилизациски проблем со којшто се конфронтирани луѓето кои работат во поелто на заштитата на културното наследство во Македонија, но и во целиот свет, бидејќи токму <a href="http://arheo.com.mk/2010/02/16/renaissance-began-from-macedonia/">овие фрески се сметаат како зачеток на раната ренесанса во Медитеранот</a>.</p>
<p style="text-align: justify;">Секој неправилен и непромислен чекор при превземањето на заштитата, одржувањето и презентирањето на ова непроценливо наследство, содава ризик за неговото опстојување и можност за исчезнување, што е криминален акт во национални и меѓународни рамки.</p>
<p>Така на пр:</p>
<p style="text-align: justify;">- не смее да се дозволи да се <a href="http://arheo.com.mk/2010/06/19/st-virgin-mary-perivleptos-is-fading-away/">уништува фрескоживописот во цркавта Св. Богородица Перивлепта</a>, во која ништо не е превземено и покрај одобрениот грант за конзервација на фреските од страна на Амбасадорскиот фонд при Американската амбасада во Скопје.  Во центарот на Охрид влагата галопирачки последната година ги расолува фреските на северниот зид во наосот и олтарот,  а никој од надлежните државни органи, ниту од академската фела не најде за сходно тоа да го каже во јавноста?</p>
<p style="text-align: justify;">- дали се направи конзервација на фреските во црквата Успение на Богородица во манастирот Трескавец со добиениот гранд од “World monumend found “ ?</p>
<p style="text-align: justify;">- дали се направи конзервација на фреските во цркавата св. Ѓорѓи во Старо Нагоричино и покрај изработените ревалоризации, експертизи и фезабилити студии од страна на експертите од Советот на Европа?</p>
<p style="text-align: justify;">Ова е само е дел од она што навистина се случува со уметничкото и културно наследство што го има Република Македонија и со кое единствено можеме да се прикажеме и да побараме влез во Европските и светските  културни институции.</p>
<p style="text-align: justify;">Нашата органиација &#8220;Македонида&#8221; нема да толерира ваков несоодветен однос и третман кон нашето највредно културно и уметничко наследство. Ги превземаме сите неопходни чекори да се информира и извести европската и светската културна научна јавност, институциите и организации за состојбата на нашиот фрескоживопис. Во тој прилог е и еден од нашите тековни проекти кој најсовесно и транспарентно го спроведуваме. При тоа јавно бараме подршка од државните институции и научната јавност во Република Македонија.</p>
<p style="text-align: justify;">&#8220;Македонида&#8221; во  граѓански секотор  професионално  работи во доменот на културното наследство  од 1999 година. Досега  има остварено многу успешни соработки како со националните институции од културата во Македонија, така и со странски оганизации (на пр. Совет на Европа), странски фондации и национални  културни институции од  европските  земји (Франција и Италија). Туак се вбројува и соработка со универзитети, институти и поедини експерти.</p>
<p style="text-align: right;">Претседател на &#8220;Македонида&#8221;<br />
Д-р. Панче Велков</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/09/03/insight-the-byzantine-architecture-and-fresco-painting-in-republic-of-macedonia/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Седум скопски споменици на културата</title>
		<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/13/seven-skopjes-monuments-of-art-and-architecture/</link>
		<comments>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/13/seven-skopjes-monuments-of-art-and-architecture/#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 13 Jun 2010 17:52:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>admin</dc:creator>
				<category><![CDATA[Архитектура]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Книги и литература]]></category>
		<category><![CDATA[Културно наследство]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.makedonida.arheo.com.mk/?p=103</guid>
		<description><![CDATA[Во издание на „Македонида“, фондација за промоција, валоризација и педагогија на културното наследство, деновиве излезе од печат англиската верзија на книгата „Скопје &#8211; седум споменици на културата и архитектурата“ Според издавачот Панче Велков, оваа публикација им е наменета пред сé на туристите што доаѓаат во Македонија, и тоа на оние поупатените што имаат интерес за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F06%2F13%2Fseven-skopjes-monuments-of-art-and-architecture%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F06%2F13%2Fseven-skopjes-monuments-of-art-and-architecture%2F&amp;style=normal&amp;b=2" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<h2 style="text-align: justify;">Во издание на „Македонида“, фондација за промоција, валоризација и педагогија на културното наследство, деновиве излезе од печат англиската верзија на книгата „Скопје &#8211; седум споменици на културата и архитектурата“</h2>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://www.novamakedonija.com.mk/Uploads/News/arh[4].jpg" alt="" width="260" height="165" /></p>
<p style="text-align: justify;">Според издавачот Панче Велков, оваа публикација им е наменета пред сé на туристите што доаѓаат во Македонија, и тоа на оние поупатените што имаат интерес за религијата, верските храмови и за византиска уметност.</p>
<p style="text-align: justify;">- Книгата е наменета за поширока публика, богато е илустрирана и не е премногу академска &#8211; вели Велков.</p>
<p style="text-align: justify;">Книгата е богато илустрирана и во неа се најзначајните споменици на културата од скопскиот регион („Свети Пантелејмон“ &#8211; Нерези, црквата „Св. Никита“ &#8211; Бањани, „Свети Андреа“ &#8211; Матка, Марковиот манастир, Мустафапашината џамија, „Куршумли-ан“, „Свети Спас“).</p>
<p style="text-align: justify;">Издавачот нагласува дека е потребно да постојат вакви публикации и за останатите споменици во Македонија заради подобра информираност на туристите.</p>
<p style="text-align: justify;">Рецензент и промотор на книгата е професорот Ролф Ахилес, византолог, кој предава на Арт-институтот во Чикаго и активно се занимава со проблемот на заштитата на културното наследство.</p>
<p style="text-align: right;"><a href="http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=611101554386&amp;id=16&amp;prilog=0&amp;setIzdanie=22006">Превземено од Нова Македонија</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/13/seven-skopjes-monuments-of-art-and-architecture/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Нашето ново издание &#8211; Skopje: Seven monuments of art and architecture</title>
		<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/07/publication-skopje-seven-monuments-of-art-and-architecture/</link>
		<comments>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/07/publication-skopje-seven-monuments-of-art-and-architecture/#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 07 Jun 2010 12:07:08 +0000</pubDate>
		<dc:creator>admin</dc:creator>
				<category><![CDATA[Архитектура]]></category>
		<category><![CDATA[Книги и литература]]></category>
		<category><![CDATA[Културно наследство]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.makedonida.arheo.com.mk/?p=101</guid>
		<description><![CDATA[]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F06%2F07%2Fpublication-skopje-seven-monuments-of-art-and-architecture%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F06%2F07%2Fpublication-skopje-seven-monuments-of-art-and-architecture%2F&amp;style=normal&amp;b=2" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p style="text-align: center;">
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://i253.photobucket.com/albums/hh42/Milozvucna/KoricanaMakedonidaLarge.jpg" alt="" width="492" height="614" /></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/07/publication-skopje-seven-monuments-of-art-and-architecture/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Pietas in fabula</title>
		<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/04/pietas-in-fabula/</link>
		<comments>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/04/pietas-in-fabula/#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 04 Jun 2010 09:40:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Gordana Velkov</dc:creator>
				<category><![CDATA[Изложба]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.makedonida.arheo.com.mk/?p=95</guid>
		<description><![CDATA[Мирјам Макдиси е ликовен автор со завршена Академија за убави уметности во Бејрут, постдипломски студии, How to make the cultural heritage business prosper, reconciling financial interests and protection of historical sites и Master in Business Administration (MBA, Global Management) École Supérieure Libre des Sciences Commerciales Appliquées. ESLSCA – Paris. Интердисциплинарната едукација, вродениот талент кој го [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F06%2F04%2Fpietas-in-fabula%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F06%2F04%2Fpietas-in-fabula%2F&amp;style=normal&amp;b=2" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p style="text-align: justify;">Мирјам Макдиси  е ликовен автор со завршена Академија за убави уметности во Бејрут, постдипломски  студии,  How to make the cultural heritage business prosper, reconciling financial interests and protection of historical sites и Master in Business Administration (MBA, Global Management) École Supérieure Libre des Sciences Commerciales Appliquées. ESLSCA – Paris.  Интердисциплинарната едукација, вродениот  талент кој го поседува кон ликовната уметност и фактот што живеела на повеќе различни места (Либан, Канада , франција)ја прават Мирјам Макдиси комлетен уметнички автор и граѓанин на светот.</p>
<p style="text-align: justify;">На прв поглед во сите слики од циклусот &#8220;Pietas in fabula” се забележува исклучителеиот  талент за форма,цртеж и боја. Циклусот го сочинуваат актови и портрети, имагинарни или реални сами по себе, поставени во различни ситуации и со индивидуални експресии. Повеѓето актови се симетрички правилно поставени во просторот врз кој тие и доминираат.Изразената доминација на  актот врз просторот ја надополнува реалистичкиот стил на формата со потенцираната кубистична франгматерност наспроти смирената, унифицирана и енформелна позадина. Статичноста на актовите во сликите,  од кои повеќето се женски актови кои лежат и седат, потсетува на класичната претстава на женскиот акт низ историските уметнички стилови од антиката до импресионизмот, како што може и ова влијание да се почуствува  и кај актовите на Модилјани, Пикасо и Лусиан Фроид,. Но, кај Мирајам Макдиси катовите се  ослободени од било каква модернистичка суптилност, еротичност или пак физичка- старосна деградација.</p>
<p style="text-align: justify;">Портретите на ликовите во &#8220;Пиетите на Мирјам&#8221;изгледаат како одраз во огледало. Соочувањето со потенцираните делови на лицето и очите од портретот го доживуваме како соочување со сопствениот израз на нашата посветеноста кон љубовта и  должната почит кон блиските . Едно од основните вредности кои постојат кај секој човек без разлика на раса, народ, култура, образование, општество .</p>
<p style="text-align: justify;">Топлиот и длабок колорит во сите слики  потсетува на сонцето од ориентот на заоѓање. Оригиналниот интензитет на боите за кој човек би рекол дека може да се најдат само во Сахара го иконизираат актот како и поретретот и создаваат смирена раскошна композиција која и содржински ја надополнува &#8220;Пиетата&#8221;.</p>
<p style="text-align: justify;">Овие претстави наречени &#8220;Пиети во приказна&#8221; всушност се нарации секоја за себе за различна ситуција но секоја е израз на  чуство на благост , човекољубие и милост, нарации коишто ја раскажуваат приказната за животот на човекот, приакзната  на Мирјам Макдиси и приказната за најзиниот народ .</p>
<p style="text-align: right;">Куратор<br />
Гордана Несторовска Велков</p>
<p><span id="more-95"></span>=============</p>
<p><strong>Pietas in fabula</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Myriam Makdissi est artiste peintre. Diplômée de l’Académie des Beaux-arts à Beyrouth, elle a également obtenu un Master « business administration » (MBA) à l’ESLSCA à Paris au cours duquel elle a élaboré un travail de recherche et de terrain dans le domaine de la préservation du patrimoine et de l’héritage culturel. Pendant plus de dix années, elle a fréquenté l’atelier du peintre Christian Zeimert à Paris.</p>
<p style="text-align: justify;">Sa formation interdisciplinaire, son talent inné pour les beaux arts et son vécu dans différents pays (Liban, Canada et Paris depuis 1993) font de Myriam Makdissi une artiste  à part entière et une citoyenne du monde.<br />
Dans tous les tableaux du cycle « Pietas », on perçoit d’emblée le talent exceptionnel de Myriam Makdissi, tant au niveau de la forme, qu’au niveau du dessin et des couleurs. Une quinzaine de tableaux dévoilent des nus et des portraits, réels ou imaginaires, figurant des situations différentes et dotés d’expressions singulières.</p>
<p style="text-align: justify;">La plupart des nus sont posés avec une symétrie dans l’espace sur lequel ils dominent. Cette domination sur l’espace est complétée par le style réaliste de la forme, contrebalancé par des détails cubistes qui se détachent sur des fonds uniformes, calmes et informels. Le statisme des personnages, dont la plupart sont des figures féminines allongées ou assises, rappelle la représentation classique du féminin dans l’histoire, de l’antiquité à l’impressionisme. On note bien cette influence dans les actes de Modigliani, Picasso, et même Lucian Freud. Mais chez Myriam Makdissi les nus sont libérés de toute subtilité de modernisme, d’érotisme, de la dégradation physique liée à l’âge, dans la forme aussi bien que dans le contenu.<br />
Les portraits dans les « Pietas » de Myriam Makdissi ressemblent à des images qui se reflètent dans un grand miroir. Les parties les plus accentuées du visage et notamment les yeux, nous obligent à nous confronter et à nous interroger sur notre propre piété. Cela est une des valeurs fondamentales pour chaque peuple, chaque culture et société, finalement une des valeurs fondamentales de toute l’humanité.</p>
<p style="text-align: justify;">Les couleurs chaudes et intenses dans la peinture de Myriam Makdissi font penser au soleil couchant de l’Orient. L’intensité originale des couleurs, iconise en quelque sorte les personnages, rend la composition dans la peinture calme et somptueuse et complète le contenu des « Pietas ».<br />
Chacune des « Pietas in fabula » de Myriam Makdissi raconte sa propre histoire. Mais, toutes ces scènes expriment le même sentiment de douceur, de grâce et de piété ; ils relatent la même histoire de la vie d’un homme, celle de Myriam Makdissi, et celle de son peuple.</p>
<p style="text-align: right;">Gordana Nestorovska Velkov<br />
Critique d&#8217;art basée à Skopje, Macédoine</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/04/pietas-in-fabula/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Покана за промоција</title>
		<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/02/invitation-for-promotion/</link>
		<comments>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/02/invitation-for-promotion/#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 02 Jun 2010 09:35:24 +0000</pubDate>
		<dc:creator>admin</dc:creator>
				<category><![CDATA[Книги и литература]]></category>
		<category><![CDATA[Културно наследство]]></category>
		<category><![CDATA[Настани]]></category>
		<category><![CDATA[Општество]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.makedonida.arheo.com.mk/?p=92</guid>
		<description><![CDATA[]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F06%2F02%2Finvitation-for-promotion%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F06%2F02%2Finvitation-for-promotion%2F&amp;style=normal&amp;b=2" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p style="text-align: center;"><a href="http://i253.photobucket.com/albums/hh42/Milozvucna/pokanizapromocijanaknigatavodicnaan.jpg?t=1275903349"><img class="aligncenter" src="http://i253.photobucket.com/albums/hh42/Milozvucna/pokanizapromocijanaknigatavodicnaan.jpg?t=1275903349" alt="" width="540" height="382" /></a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/06/02/invitation-for-promotion/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Покана за предавање од професорот Rolf Achilles</title>
		<link>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/05/30/lecturing-about-chicago-preserving-parks-and-architecture/</link>
		<comments>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/05/30/lecturing-about-chicago-preserving-parks-and-architecture/#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 30 May 2010 06:53:07 +0000</pubDate>
		<dc:creator>admin</dc:creator>
				<category><![CDATA[Архитектура]]></category>
		<category><![CDATA[Настани]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.makedonida.arheo.com.mk/?p=87</guid>
		<description><![CDATA[На 01 јуни, вторник во 18:00 ч. во просториите на Американското катче (American corner) кое е сместено во Библиотеката Браќа Миладиновци, професорот Rolf Achilles од Art Institute of Chicago, ќе одржи предавање на тема: If you have ever been to, or wanted to go to Chicago, than the American Corner Skopje is the place to [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F05%2F30%2Flecturing-about-chicago-preserving-parks-and-architecture%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fwww.makedonida.arheo.com.mk%2F2010%2F05%2F30%2Flecturing-about-chicago-preserving-parks-and-architecture%2F&amp;style=normal&amp;b=2" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p style="text-align: justify;">На <strong>01 јуни, вторник во 18:00 ч</strong>. во просториите на Американското катче (American corner) кое е сместено во Библиотеката Браќа Миладиновци, професорот <strong>Rolf Achilles</strong> од <strong>Art Institute of Chicago</strong>, ќе одржи предавање на тема:</p>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://i253.photobucket.com/albums/hh42/Milozvucna/image001.jpg" alt="" width="481" height="622" /></p>
<p style="text-align: justify;">If you have ever been to, or wanted to go to Chicago, than the <strong>American Corner Skopje</strong> is the place to be on<strong> Tuesday, June 1st</strong> at <strong>18:00</strong>!</p>
<p style="text-align: justify;"><strong>Rolf Achilles</strong>, an architecture professor from Chicago, returns this year as well, with the presentation “<strong>Chicago, Preserving Parks and Architecture, an ongoing discussion</strong>” .</p>
<p style="text-align: justify;">Architecture students and architecture buffs are also welcome to join!</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.makedonida.arheo.com.mk/2010/05/30/lecturing-about-chicago-preserving-parks-and-architecture/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>

